Vlašac BOHEMIA (Allium schoenoprasum L.)

Listovi imaju izraženiji ukus i visok sadržaj vitamina C. Odlično prezimljava, a berba se može ponavljati više puta.

Blagi lukovasti ukus vlašca čini ga izuzetno popularnim dodatkom jelima. Njegovi cvetovi mogu se koristiti kao dekoracija, dok listovi dodaju aromatičan ukus jelima kao što su salate, namazi i supe. Osim što se koristi kao začin, vlašac ima i lekovita svojstva. Bogat je proteinima, vitaminima C i B2, kao i mineralima poput natrijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora. Eterična ulja u vlašcu podržavaju varenje, imaju protivupalna svojstva, štite od gljivica, podstiču apetit, snižavaju krvni pritisak i blagotvorno deluju na bubrege. Kao začin, vlašac se često koristi kao zamena za mladi luk i naglašava slan ukus u jelima, smanjujući potrebu za dodatkom soli.

Vlašac se preporučuje konzumirati isključivo u svežem stanju, jer kuvanje uništava njegov jedinstveni ukus i lekovita svojstva.

Uzgoj:
Vlašac zahteva tople položaje i rastresito ilovasto-peskovito zemljište bogato humusom. Seme se seje plitko, od marta do avgusta, u grupama (gnezda). Može se prethodno uzgajati iz rasada, sa setvom od februara do aprila, a sadnjom od aprila do maja, po 20 biljaka u jednom gnezdu. U toku vegetacije, listovi se seku kada dostignu dužinu od 15 cm. Međutim, prve godine se orezivanje ne preporučuje, osim u kasno leto, kako bi biljka razvila lukovice za kvalitetnu berbu naredne sezone.

Dodatne informacije:

• Na otvorenom polju vegetacioni period traje 110 dana do prve berbe.
• Vlašac može ostati na istom mestu nekoliko godina, jer je biljka druge godine.

Vreme setve i berbe:

• Setva u plastenik: februar – maj.
• Setva na otvorenom: mart – april, avgust.
• Razmak pri sadnji: 20 cm između gnezda.
• Berba: maj – oktobar.